logo pregovaracka 27

Преговарачка група 27
животна средина

АКТУЕЛНОСТИ

10
okt
2018

Србија је на добром путу да Поглавље 27, окарактерисано као  једно од најзахтевнијих и најскупљих  у преговорима са ЕУ, ускоро буде на агенди европских званичника будући да је нацрт преговарачке позиције, послат на неформалне консултације, добио високе оцене Европске комисије, закључак је Ивана Карића, шефа преговарачке групе за Поглавље 27, који је на конференцији за медије у Ботаничкој  башти представио напредак Србије у  погледу еколошких ЕУ регулатива.

Ипак, постизање потпуног усаглашавања са правним тековинама у области животне средине један је од главних изазова за приступање, а неки услови  су  и временски врло захтевни, због чега ће Министарство заштите  животне средине тражити одложену имплементацију, рекао је Карић.

DS Karic oktobar 2018 v2

„Тренутна процена је да ће више од 8 милијарди евра бити потребно само за улагања у сектор отпада и воде, а већина захтева мора бити спроведена пре приступања што подразумева значајне финансијске и људске ресурсе. Рад на унапређењима је започео, али постоји потреба да се убрза. Министарство је створило административне оквире за заштиту животне средине, али заштита мора почивати на друштвено усвојеном систему вредности и није могућа без промене свести о значају екологије“, истакао је Карић.

Србија мора да пренесе 200 прописа који се односе на заштиту животне средине (квалитета ваздуха и воде, заштите природе, индустријског загађења и управљања ризицима, управљања хемикалијама и борбе против климатских промена).

У Србији је само 7,3 одсто отпадних вода биолошки третирано, а неопходно је изградити 359 постројења за пречишћавање отпадних вода. Проценат рециклирања комуналног отпада у Србији је према подацима за 2016. износио свега 3 одсто. Захтеви ЕУ су достизање 50 одсто рециклирања до 2020, а према ревидираној директиви 65 одсто до 2035. године. У вези са индустријским загађењем неопходно је да више од 230 компанија добију дозволе и спроведу Директиве о индустријским емисијама. Усаглашавања са еколошким стандардима ЕУ подразумевају велике иницијалне трошкове, али на дужи рок штеде новац и омогућавају додатну запосленост, као и значајну подршку ЕУ и других фондова.