Први српски закон у области климатских промена израђен уз подршку ЕУ

Проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, Министар пољопривреде и заштите животне средине, Оскар Бенедикт, Заменик шефа Делегације Европске уније у Србији и Њ.Е. Кристин Моро, Амбасадорка Републике Француске у Србији, отворили су данас, 03. септембра 2015. године, завршну конференцију ЕУ Твининг пројекта „Успостављање система за мониторинг, извештавање и верификацију потребног за успешну примену Система трговине емисијама ЕУ“. Пројекат је финансирала Европска унија са милион евра.

Основ сваке активности која за циљ има унапређење тренутног стања, је његово познавање, односно успостављање континуираног и ефикасног система прикупљања релевантних података. Ово како би се промене пратиле и правовремено преузимале потребне мере, те како се не би одступало од зацртаних циљева. Тренутно Република Србија не располаже оваквим системом по питању емисија гасова са ефектом стаклене баште, које имају негативне утицаје на глобални климатски систем. Развој праћен смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, посебно из сектора индустрије и енергетике, постао је глобални циљ. Овај циљ дефинисан је и одређен и законодавством Европске уније. Кључни механизам за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште је Систем трговине емисионим јединицама. Овај Систем састоји се, практично, из два принципа: мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште; и система трговине емисијама. Крајњи резултат је смањење емисија из сектора индустрије, укључујући енергетику, праћено повећањем конкурентности и енергетске стабилности држава чланица ЕУ.

Као земља потписница Оквирне конвенције УН о промени климе и Кјото Протокола, Р. Србија је преузела обавезу доприноса смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу. Као земља кандидат за чланство у Европској унији Р. Србија је иницирала остваривање ове обавезе кроз кључни механизам ЕУ, односно Систем трговине емисијама. Како би остварила сигуран развој индустрије, праћен смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, и пратила исти, Р. Србија је препознала годишњи мониторинг и извештавање, верификовано од стране треће, независне стране, емисија гасова са ефектом стаклене баште на годишњем нивоу, као кључни предуслов.

Из тог разлога, уз подршку двогодишњег твининг пројекта, припремљен је нацрт Закона о мониторингу, извештавању и верификацији гасова са ефектом стаклене баште из индустријских и енергетских постројења. Циљ је да овај Закон ступи на снагу од 2016. године. У пракси ово значи, увођење обавезе српским постројењима да врше мониторинг, извештавају и верификују своје емисије гасова са ефектом стаклене баште. У овом систему је 128 српских постројења и то термоелектране, фабрике цемента, постројења за производњу керамике итд.

Овај закон је први корак ка примени Система за трговину емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС), највећег међународног система за трговину емисионим јединицама гасова са ефектом стаклене баште на свету.

Са почетком мониторинга и извештавања обезбедиће се oснов за захтевано унапређење српске индустрије, пре потпуне примене ЕУ ЕТС, што се може очекивати најкасније са уласком у Европску унију. Када потпуни ЕУ ЕТС буде на снази, српске компаније мораће да обезбеде емисиона права (тзв. емисионе јединице) за сваку тону CO₂ коју емитују. Уколико српске компаније не потврде емисије у количини добијеној кроз емисиона права оне ће морати да плаћају казну од 100 евра по тони CO₂. Друга могућност је куповина ових права на европском тржишту, а цена емисионе јединице, тренутно, је приближна 8 евра по тони CO₂. Истовремено, унапређење система производње које подразумева смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште омогућиће српским компанијама повећање конкурентности и остваривање, готово, кључног критеријума за останак на ЕУ тржишту.

Функционисањем по овом принципу, ЕУ ЕТС ствара подстицај за компаније да улажу у технологије са ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште, обезбеђујући развој и запошљавање, али и повећавање конкурентности. Смањење зависности од угљеника доприноси и другим аспектима заштите животне средине, као што је побољшање квалитета ваздуха.

Утврђивањем цене CO₂ eмисија, ЕУ ЕТС такође даје јасан сигнал о трошковима утицаја климатских промена на животну средину и наглашава значај смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Значајан део пројекта био је посвећен јачању капацитета и оспособљавању постројења за спровођење обавеза мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште. Организовано је: 17 радионица у Београду, Новом Саду и Нишу, са преко 150 учесника; око 10 билатералних састанака посвећених одређеним индустријским гранама и њиховим специфичним питањима, укључујући учешће експерата из Француске, Немачке, Аустрије и Словеније.

Израђен је сајт (www.ets-srbija.info на српском и www.ets-serbia.info на енглеском) како би се обезбедиле додатне информације и даље разумевање предстојећих обавеза.

Твининг пројекат спровело је Министарство пољопривреде и заштите животне средине, у сарадњи са француским Министарством екологије, одрживог развоја и енергетике, немачким савезним Министарством за заштиту животне средине, очување природе и нуклеарну безбедност и аустријске Агенције за заштиту животне средине. Тим од 40 експерата из Француске, Немачке и Аустрије радио је са српским колегама на преношењу знања и најбољих пракси из Европске уније у овој области. Широк спектар заинтересованих страна, укључујући владине институције, индустрију и организације цивилног друштва, учествовао је у овом пројекту.

Више информација на www.ets-srbija.info или www.ets-serbia.info.