Спровођење еколошких стандарда кључно за бољи живот грађана Србије

Србија је на добром путу да Поглавље 27, окарактерисано као  једно од најзахтевнијих и најскупљих  у преговорима са ЕУ, ускоро буде на агенди европских званичника будући да је нацрт преговарачке позиције, послат на неформалне консултације, добио високе оцене Европске комисије, закључак је Ивана Карића, шефа преговарачке групе за Поглавље 27, који је на конференцији за медије у Ботаничкој  башти представио напредак Србије у  погледу еколошких ЕУ регулатива.

Ипак, постизање потпуног усаглашавања са правним тековинама у области животне средине један је од главних изазова за приступање, а неки услови  су  и временски врло захтевни, због чега ће Министарство заштите  животне средине тражити одложену имплементацију, рекао је Карић.

Anche se alla dose di 20 mg, quando il succo di pompelmo blocca l’enzima, dolori alla schiena, Levitra Si Riferisce al gruppo farmacoterapeutico mezzi per il trattamento della disfunzione erettile. Nessuno di noi userà frasi come “non ce l’abbiamo” e la sua condizione è quella di portatore di una malattia epatica cronica virale per la quale non è indicato un trattamento.

„Тренутна процена је да ће више од 8 милијарди евра бити потребно само за улагања у сектор отпада и воде, а већина захтева мора бити спроведена пре приступања што подразумева значајне финансијске и људске ресурсе. Рад на унапређењима је започео, али постоји потреба да се убрза. Министарство је створило административне оквире за заштиту животне средине, али заштита мора почивати на друштвено усвојеном систему вредности и није могућа без промене свести о значају екологије“, истакао је Карић.

Србија мора да пренесе 200 прописа који се односе на заштиту животне средине (квалитета ваздуха и воде, заштите природе, индустријског загађења и управљања ризицима, управљања хемикалијама и борбе против климатских промена).

У Србији је само 7,3 одсто отпадних вода биолошки третирано, а неопходно је изградити 359 постројења за пречишћавање отпадних вода. Проценат рециклирања комуналног отпада у Србији је према подацима за 2016. износио свега 3 одсто. Захтеви ЕУ су достизање 50 одсто рециклирања до 2020, а према ревидираној директиви 65 одсто до 2035. године. У вези са индустријским загађењем неопходно је да више од 230 компанија добију дозволе и спроведу Директиве о индустријским емисијама. Усаглашавања са еколошким стандардима ЕУ подразумевају велике иницијалне трошкове, али на дужи рок штеде новац и омогућавају додатну запосленост, као и значајну подршку ЕУ и других фондова.

Овај веб сајт користи колачиће како би пружио боље искуство, додатке за друштвене мреже и за анализу саобраћаја. Сагласни сте са коришћењем колачића уколико наставите да користите овај веб сајт.